На који начин аутор представља место и време дешавања радње у наведеним романима и какву улогу те представе имају у нашем разумевању кључних идеја дела?

Есеј пред вама представља аналитички приступ романима савременог српског аутора, Дејана Тиага Станковића, који је недавно нажалост преминуо. За време свог кратког, али плодног креативног животног периода, оставио нам је у наслеђе прозна дела врхунског домета. Међу њима су и романи Замалек и Есторил.

Роман "Замалек" бави се животном причом жене која стицајем околности из Европе долази у Египат 70их година прошлог века и настањује се у отменом дипломатском насељу са својим супругом. Њена животна стаза укрстиће се са животном стазом једног југословенског емигранта и тако настаје узбудљива приповест у којој се спајају различите просторне и временске димензије.

Са друге стране, роман "Есторил" прати развој дечака Габија који стицајем непредвиђених околности долази у хотел "Паласио" у Португалу Есторилу за време другог светског рата. Током свог боравка у том хотелу, Габи упознаје многобројне утицајне избеглице које долазе у Есторил како би побегле од рата који дрма свет. Увођењем шпијунских игара и прича из избеглиштва настаје

Разноликост екстеријера, ентеријера, временских дубина које романи захватају изнедрило је следеће истраживачко питање: На који начин аутор представља место и време дешавања радње у наведеним романима и какву улогу те представе имају у нашем разумевању кључних идеја дела?

Анализираћемо значај временско-просторне поставке радње у романима "Есторил" и "Замалек". Док обрађујемо роман "Есторил", упознаћемо се са темама попут двоструког живота, потешкоћама узрокованим ратним моментом и периодом одрастања и развоја карактера протагонисте романа Габија. Са друге стране, роман "Замалек" представља својеврсно путешествије током ког се упознајемо са животом у Египту, културом и менталитетом тог народа али и са магичношћу велелепног простора и значајем временског тренутка за радњу романа.

Хотел Паласио Есторил за време Другог светског рата је простор на ком долази до укрштања мноштва различитих људских судбина у бурним временима. Он представља чвориште које рефлектује догађаје у ратом захваћеној Eвропи. На почетку романа ,,Есторил", Тиаго уводи симбол ,,читаве мреже каблова" како би нагласио утисак испреплетаности и замршености људских судбина које ће се на том месту укрстити. На идејном плану, хотел мења трг из античке или ренесансне драме као место на коме се ликови срећу, суочавају и развијају сопствене животне приче. Самим тим и мрежа каблова заправо је визуелни, симболични еквивалент умрежности и међусобне зависности људи који беже од рата.

Међутим, уметничка поставка простора у коме се ликови крећу подразумева најпре тумачење дословног нивоа текста. Техником описа (пејзаж луксузног летовалишта на обали Атлантског океана и његове архитектуре) аутор изазива богате визуелне и тактилне сензације у машти читалаца. Просто да можемо да осетимо на сопственој кожи благодат невероватног броја светлих и топлих сунчаних сати.

На идејном плану, овај простор пријатности, природних лепота и опуштености постављен је у однос оштрог контраста са простором који је негде тамо, далеко, притиснут мрачним ратним дешавањима. У Француској, многи људи су панично покушавали да побегну од рата који се примицао и "једини излаз је водио на југ, ка Шпанији".

Значење раја, азила, уточишта продубљује се даље у нашој свести када приповедач напомиње да се "у врху парка, међу палмама, чемпресима и разнобојним грмљем" налази Гранд Казино Есторил. Ентеријер коцкарнице добија посебан значај на идејном плану дела јер се сви бегунци (уметници, шпијуни, мигранти, бивши државници, дипломате, политичари...) на неки начин, овде коцкају са сопственим судбинама. Управо Гранд казино Есторил средиште многобројних збивања у роману. Један од ликова у роману, чувени писац Сент Егзипери истиче како се "коцкају огромне паре како би се људи осетили живима". Тако простор казина представља својеврсно прибежиште од реалности.

Оваква представа упорности у хедонизму у изузетно тешком тренутку говори читаоцима много о психолошком профилу и расположењу ликова. Тиаго даље продубљује идејни слој романа тако што пореди живот у Есторилу са "луткарским позориштем". Техником компарације указано нам је на чињеницу да су мигранти приморани да прикривају сопствени идентитет, да воде двоструки живот, са једне стране, али да, истовремено, имају основну људску потребу да се осете живим, коцкајући огромне своте новца како би побегли од реалности и осетили се прихваћенима од друштва у новим, извитопереим околностима.

Ривијера, вртови, коцкарница, заједно са хотелском палатом, граде, дакле, код читалаца утисак издвојеног, безбедног простора, ивице, обале, са које је лако побећи далеко од ратишта. Центар дешавања је, ипак, хотел Паласио, кога Тиаго назива "протагонистом овог филма", због тога што се главна радња романа одиграва у том хотелу. Говором у трећем лицу, из угла објективног приповедања, Паласио је представљен као место које одише позитивном, живом, енергичном атмосфером: ту се одржавају солистички концерти и слуша дивна музика, у исто време док се, по ходницима и закључаним собама, одвијају опасне политичке и шпијунске игре.

Како бисмо осетили дамаре овог простора, аутор пружа читаоцима увид у шири историјски контекст. Португал уопште, иако неутралан у време Другог светског рата "поприма интернационалан дух", и сам постаје средиште разноразних мутних радњи које се одвијају између две зараћене стране. Техником градације и контраста, залазећи све дубље у животне приче разних бегунаца, Тиаго мења постепено слику Есторила од града који "подсећа на Бијариц или Монте Карло", до приказа тајновитог и опасног места на коме се људи прикривају, претварају и играју двоструке улоге. Тако, на идејном плану романа, ово летовалиште доживљава важну трансформацију од "златног доба ривијере", ка "немирној вароши на вулканском тлу".

Овај контраст у симболици простора преноси се и на карактерзацију ликова. У хотелу је смештен Габи, мали дечак без пратње родитеља. Појављује се сам и ничији, а постаје миљеник особља и свих гостију. Он је симбол невиности и жртве у општим ратним околностима. Са друге стране, ту је Душко Попов, двоструки агент, мистичан и харизматичан лик који повлачи само њему знане тезе на шаховској табли скривених политичких и ратних збивања. На овај начин, Габи представља светли и невини лик детета који страхоте рата удаљава од рајског простора Есторила, док затворени и лукави Попов чини да Есторил постане ратно поприште на један невидљив, тајанствен начин.

Користећи технику описа, градације, контраста, карактеризације, компарације, а посебно симбола, аутор гради овако сложена значења простора у роману ,,Есторил". Говором у трећем лицу он на објективан начин представља место дешавања, те пружа историјски веран приказ догађаја и ликова. На тај начин, читаоцима је омогућен сложен сазнајни и емотивни доживљај људских судбина. Лако нам је да се повежемо са различитим ликовима и њиховим перспективама. Из угла објективног приповедача, представљена је атмосфера у хотелу као и његова улога у животу многих избеглица током кризног периода. Увођењем ликова из целог света у радњу романа, писац јасније осветљава значај овог простора као мирне луке за азиланте, али и као место скривеих шпијунских битака.

Прелазимо на анализу романа "Замалек" истог аутора. У оквиру теме ћемо првенствено анализирати магичност простора у роману "Замалек" и његовом утицају на читаоца. За разлику од романа Есторил у коме приповедач о једном специфичном простору говори у трећем лицу, из угла неутралног, објективног приповедача, у роману Замалек, неочекивано преузима улогу супротног пола и говори у првом лицу као жена. Аутор предавањем улоге приповедача жени настоји да постигне емотивнији приступ приказу простора, нежнији, осећајнији поглед на свет, непосредност и блискост са читаоцем.

Херодот из Халикарнаса је 440. год. п.н.е. истакао да "као што је поднебље у Египту другачије него на свим другим местима и као што је река Нил различита од свих осталих река, тако су тамо и навике и обичаји људи постали сасвим друкчији него што су код других народа". Управо оваква представа Египта валидан је приказ аутентичности његовог простора. Симболични протагониста следећег Тиаговог романа је каирски кварт Замалек. Радња романа "Замалек" смештена је у истоименом предграђу Каира, резервисаном за особље амбасада.

Аутор опсежним описом пејзажа, архитектуре, зграда и улица наглашава магичан утицај простора званог Замалек на младу жену која долази ту да живи. За разлику од центра града који је обележен махом "најлон кесама заплетеним у крошњама и опушцима разбацаним по асфалту", простор предграђа Замалек је чист, специфичан, одвојен реком и резервисан за живот страних дипломата и пословних људи. Тиаго Замалек приказује као "густо насељену четврт ортогоналних улица". Њу карактеришу колонијалне виле с краја ХIХ века и новије зграде које су више-мање плански изграђене током ХХ века. Аутор истиче да су старе зграде преиначене у резиденције амбасадора, приватне школе и забавишта за децу имућних родитеља, чиме представља Замалек као просторни контраст у односу на беду централног Каира и остатак Египта. Самим тим, Тиаго код читалаца појачава утисак о ексклузивности простора који одише луксузом. Тиаго дескрипцијом пејзажа додатно приближава слику простора који ставља у први план. Наиме, указује на то да је ,,хладовина дубока и да се близина Нила осећа одасвуда и да се ветар пење уз улице" што чини живот подношљивијим у односу на остале делове Египта. Протагониста романа, египтолог Коста, говори да "ко год се напије воде из Нила, тешко излази из Египта". Издвајајући Замалек као изванредан део града, по условима за живот, Тиаго наглашава лепоту и лагодност простора који приказује. Такође, појачани утисак читалаца о посебности, магичности простора поткрепљен је чињеницом да се Замалек "везује за све што је у Каиру софистицирано".

Техником сцене на сцени, аутор у оквире граница овог речног острвцета, поставља један минијатурни, нови простор као позорницу за најзначајнија збивања. Ентеријер Костине антикварнице "Ел Замалек" одише посебним, мистичним амбијентом који му дају уметничке старине и артефакти пронађени у староегипатским гробницама. Тиаго-Станковић додељује Арни улогу приповедача, која нарацијом у првом лицу осветљава екстеријер радње. Карактеришу је "елегантни излози и не много експоната, на пример уљана лампа од грубе теракоте". Ентеријер старинарнице, са тамно осветљеним угловима, прљавим полицама и мирисом старих књига, ствара интригантну атмосферу. Путовања ликова су уоквирена овим мистериозним окружењем, које их мами у свет у коме су границе између истине и фантазије магловите. Повезаност простора са судбином ликова најјасније је изражена кроз призму Косте Прерадовића, дипломираног историчара уметности. Околности које одређују Костину судбину изазива антикварница. Ова продавница се претвара у жаришну тачку у којој се Коста и остали ликови из романа спајају. Пословни простор делује као место окупљања разних људи, што резултира непредвиђеним интеракцијама, увидима и догађајима који мењају живот Косте.

Просторни значај антикварнице Тиаго-Станковић оживљава техником симболизације. Сама антикварница симбол је развоја протагониста романа, њиховог пријатељства и градативног повећања поверења између њих. Нараторка Косту назива својим ментором од ког је много научила о послу али и о животу, те значај простора осветљен је и кроз призму Арниног развоја. Костина судбина је испреплетена са антикварницом док се он лично развија и ту налази спас. Радња постаје место самооткривања и одскочна даска за његову психолошку и духовну еволуцију једне индивидуе. Антикварница је симбол Костине љубави према очувању културних добара и историје.

Међутим, просторни значај Замалека и Антикварнице додатно је појачан мотивом смрти Косте Прерадовића. Важност простора увиђамо првенствено у томе што се Коста стопио са Замалеком, а будући да након демобилизације у Другом светском рату није ни знао да иде у Египат, живот у Замалеку представља његов ,,кисмет". У домовини су се његови рођаци правдали како нису чули да је умро. Самим тим, Замалек, у ком је постао општеприхваћени египтолог, стекао пријатељства и остао урезан у памћење грађана, место је на коме је Коста пронашао сопствени идентитет. Радња је била део њега, његове личности и духовног развоја, међутим његовом смрћу и она губи свој смисао. Аутор јасно исказује међусобну повезаност судбине простора са судбином Косте, који заједно са њим "умире". Такође, мистичност ентеријера старинарнице наглашена је и занимљивим епизодама - причама о историји изложених експоната. Наиме, Арна је купцима мање-више причала пуне верзије прича које јој је причао њен учитељ. Кроз мотив причања, Станковић оживљава Косту и уско га везује за простор у ком се он развијао.

Техникама дескрипције, сцене на сцени и симболизације аутор ставља акценат на просторну "магичност" Замалека. Такође, нарацијом у првом лицу постигнут је сазнајни, али и емотивни ефекат код читаоца. Осим што добијамо увид у екстеријер и ентеријер саме антикварнице, упознајемо се са значајем самог простора који се рефлектује на однос главних ликова романа.

За наше разумевање дубљих идејних слојева романа јако је важно и разумевање временске поставке радње, пре свега због упознавања са историјским контекстом и околностима, развоја карактера, живота у необичним условима (пошто је радња првог романа смештена у период рата, то се може тумачити као метафора за конфликте и разне психолошке аспекте људског понашања.

Популарни сајт који се бави рецензијама романа широм света истиче да је ,,Есторил" "фасцинантан портрет времена када се у Европи ратовало, а супротстављене стране су могле да седе једна поред друге у казину, бару или ресторану". Овакав опис валидан је приказ просторно-временске поставке радње у роману. Услед шпијунаже, двоструког деловања и тактичког надмудривања, непријатељске стране су се током рата држале једна близу друге. Историјски тренутак је од круцијалног значаја за сам роман, пошто је време радње смештено током Другог светског рата. Повезаност између времена и ликова изузетно је изражена, будући да се рат рефлектује на судбинаме ликова. Тиаго-Станковић увођењем шпијунских игара, помињањем међународних односа и различитих политичких фигура додатно ставља акценат на значај временског тренутка у овом роману. Самим тим, време се може посматрати кроз призму одјека конкретних историјских догађаја на судбину ликова.

Важна илустрација историјског тренутка је помен да румунски краљ Карол абдицира и препушта престо свом сину, након чега се упућује на путешествије широм Европе. Био је под полицијским надзором на инсистирање румунских власти, због "проневере државних фондова и противзаконитог присвајања државних добара". У Шпанији је био под констатним надзором полиције, која га је "малтене држала као таоца". Његов налог за добијање дозволе одласка у САД је одбијен. Након пар месеци мучења, побегао је полицији и сместио се у Хотелу Паласио у строгој тајности. Роман уверљиво представља како је политички протагониста захваћен вртлозима времена и како су се његове одлуке и погрешни поступци одразили на његов даљи живот. Суочава се са осећајем самоће, изолацијом и тајним животом који мора да води. Значај временског тренутка увиђамо и у Кароловом освешћењу након што постаје свестан да је изгубио некадашњу моћ. Наиме, увођењем дијалога између Габија и Карола, Тиаго истиче да краљ "није гледао ниједно од двоје деце како одраста", те да се сада, када више нема моћ, каје због тога. Габи га је очарао својом скромношћу и топлином, те Карол размишља о томе да га усвоји и нуди му да заједно оду у Америку. Значај времена уско је повезан са осећајом губитка положаја, будући да краљ доживљава катарзу и жали због односа са синовима у периоду када је могао да утиче на њега. Жарко жели да загрли свог сина с обзиром на то да "краљеви то обично не раде".

Значај временског тренутка Тиаго наглашава техником дијалога. Иако се за румунског краља може рећи да је у ратном периоду научио оно најбоље, чувени писац Антоан Сент де Егзипери није те среће. У разговору са Габијем, открива да му је живот у Европи постао неподношљив и да "кад види људе осећа тескобу". Занимљива је позадина његовог избеглиштва, након окупације у Француској. Наиме, он је био велики противник Шарла де Гола, председника владе у избеглиштву, што га "наводи да одлучи да се пресели у САД". Његова судбина је изузетно трагична будући да је "пријављен као нестао након извиђачког лета изнад Француске". Касније се сазнало да му је авион срушен, али његово беживотно тело никада није пронађено. Значај временског тренутка јасно видимо у приказу Егзиперијевог психичког стања. Наиме, он се осећао "усамљенијим од бродоломника на дасци на сред пучине". Ратни тренутак, попуњен са константним мењањем подручја на ком борави, чини да се Егзипери "осећа као да је заробљен у нездравој лепоти као комарац у ћилибару".

"Нажалост, због свађе са француском владом, у матичној земљи није доживео објављивање свог највећег дела "Мали принц", те печат историјског тренутка видљив је на његовој судбини".

Такође, техником нарације у првом и трећем лицу осветљен је значај временског тренутка будући да се упознајемо са искуствима непознатог приповедача и два српска уметника из избеглиштва. Време дешавања у роману Тиаго представља увођењем прича из избеглиштва, где непознати приповедач у првом лицу износи своја мигранстска искуства у Лисабону и Португалу. Аутор увођењем два српска виртуоза у свој ратни роман подиже национални сентимент и додатно приближава књигу српском народу. Нарацијом у трећем лицу, приповедач истиче да се Црњански "жали да му је овде увек врућина, да су комарци крвожедни као у Африци и да му ноћу не дају заспати". Нервира га све у Португалу, те и за њега можемо истаћи да је дубоко погођен ратом и да се значај временског тренутка и на њему негативно осветљава. Међутим, ословљава наратора са "пријатељу", чиме је ближе приказана топлина и заједништво нашег народа у таквом периоду у туђој земљи.

Са друге стране, након окупације Немачке над Југославијом, Јован Дучић се такође, нашао у избеглиштву. Прво је био амбасадор Краљевине у Мадриду, где се суочавао са нападима и проблемима због позиције Југославије према нацистима, а затим и у Португалу. Тиаго Дучића приказује као родољуба, кога мучи подељеност југословенске нације. Наратор у трећем лицу истиче да је Дучић "ружио и грдио све и свакога, Енглезе, Русе, краља, владу".

Напослетку, рат је дефинитвно утицао на његов рад, будући да му је било тешко да ствара у Португалу, далеко од куће у којој је ситуација алармантна, те увиђамо да се временски тренутак поново негативно одражава на емоције и кретивност једног од јунака, што Тиаго представља нарацијом у трећем лицу и монологом. Техником монолога аутор читаоцу пружа јасан увид у избеглички живот за време рата и постиже ефекат саосећања и емпатије читаоца са припадником свог народа у тешкој ситуацији. Са друге стране, нарацијом у трећем лицу постигнута је објективност и емоционална дистанца јер сам наратор није укључен у радњу.

Можда и централна фигура за значај осветљавања историјског момента је агент "Трицикл", југословенски држављанин Душко Попов. Током рата ради као двоструки агент, глумећи оданост немачким обавештајним службама захваљујући чему долази до драгоцених сазнања о њиховим плановима и о чему благовремено обавештава Енглезе. Временски тренутак значајан је у контексту његове мисије. Наиме, роман се одвија махом током 1942., када се рат додатно узбуркава, а његов ангажман је на изузетно важним задацима. Поповљева мисија је изузетно ризична, будући да кокетира са обе стране, што је приказано у дијалогу са Џарвисом, шефом британске обавештајне службе. Кроз Душкову причу валидно је наглашен значај историјског тренутка у рату као и спремност шпијуна да ризикују сопствени живот. Временски тренутак и Душкова двострука игра повећавају тензију код читалаца, јер време пуно борби и мржње муњевитом брзином односи животе.

Техникама дијалога, нарације у првом и трећем лицу, али и увођењем мотива шпијунских игара и међународних односа аутор осветљава значај историјског тренутка. Читаоци се упознају са двоструким агентом, његовим утицајем на сам крај рата и са утицајем који временски тренутак има на људе у избеглиштву али и актере самог рата. Увођењем прича из избеглиштва и искустава наших прослављених песника постигнут је снажан емотивни ефекат на читаоца који се огледа у емпатији и израженом осећају родољубља.

За разлику од објективне приповедачке позиције коју налазимо у "Есторилу", у другом роману срећемо наратора у лику жене

Наратор романа "Замалек" Арна истиче да је "сећање као оптимистични објектив и да доживљаји из прошлости буду лепши и драгоценији кад их пронађемо међу успоменама него што су икада били". Радња романа се дешава 1972 и прати Арнин живот све до 2016. године, када она већ увелико напушта Египат.

Значај временског тренутка Тиаго-Станковић првенствено приказује нарацијом у првом лицу. Арна приповеда о животу у Замалеку и о односима са људима. На почетку романа, Арна стиже у Египат, уплашена и несигурна, али га напушта подигнуте главе са прелепим успоменама. Тиаго користећи мотив носталгије коју Арна осећа појачава значај времена. Она истиче да јој недостаје Каиро, да је страх да се одвикла и да никога не би познавала када би се тамо вратила. Кроз читав роман, Арна ставља акценат на укрштање људских судбина у Замалеку и говори о психолошком развоју свих ликова у делу. Такође, аутор не пропушта прилику да дочара мистерију египатске историје, чиме роман добија универзалну ноту. Увођењем историјских експоната попут глинене лампе са ликом краве, Тутанкамоновог бодежа или бубе балегара, Тиаго исказује немерљиво поштовање према египатској традицији, будући да је она и дан данас изузетно важна компонента у животу свих Египћана.

Значај временског тренутка Станковић осветљава употребом симболизма. Како бисмо разумели симболику бубе балегара или скарабеја, потребно је осврнути се на историјски контекст. У Египту је 1972. године на власти Анвар ел Садат, који је наследио Гамала Абдела Насера. Египатски народ је мислио да ће Садатова владавина бити "кратког даха" будући да је он сматран марионетом бившег председника. Иако је живот под Насером у Египту у начелу угодан, у последњим годинама његове владавине, стандард становништва изузетно опада. Такође, Египат губи превласт у арапском свету, будући да бива понижен од стране Израела у шестодневном рату. Египатски народ је деморалисан и понижен, те након смрти Насера и доласка на власт ел Садата не очекују ништа друго осим продубљивања кризе у којој се налазе. Међутим, иако је "од свог претходника наследио презадужен Египат, везан за Совјетски блок, на ивици банкротства, глади и социјалних немира", ел Садат уводи одређене реформе. Првенствено, променио је политички курс и окончао "пропали експеримент социјализма", а затим се помирио и са Западним силама.

Симбол скарабеја изузетно је изражен, будући да у египатској митологији скарабеј има двоструко значење. Са једне стране, ова буба симбол је "котрљања" египатског народа, котрљања из просперитета у немаштину и назад, из сопствених руку у туђе. Позитивна симболика скарабеја свакако је ускрснуће. Ову симболику ипак не можемо нужно везати за живот Египћана за време ел Садата. Иако је тачно да је увео реформе и економски план како би ојачао своју државу, египатски народ се побунио јер су се "паре нашле у рукама неколицине породице олигарха повезаних са политичком елитом". Дакле, није успостављена равнотежа између имућних и сиромашних, који су у то време живели "у смећу, канализацији и прашини", те животни стандард уопште није напредовао.

Прашина је симбол пропадања, а Арна истиче да "прашина некако продре свуда", чиме указује на чињеницу да Египћани никако нису могли да заобиђу проблеме. Самим тим, симболика скарабеја који означава васкрсење може се приметити у погледу развоја Антикварнице ел Замалек. Наиме, Коста је мрзео Насера јер му је "протерао све богаташе и странце и значајно му осиромашио и разјурио клијентелу". Са друге стране, поштовао је ел Садата јер му је доводио људе са запада те радња за време његове власти доживљава својеврсни препород.

Техникама нарације у првом лицу и посебно симболизма аутор нас упознаје са животом и потешкоћама у Египту за време 1972. након смене на врху државе. Износећи подакте о буби балегару и Тутанкамоновом бодежу аутор показује завидно познавање Египатске историје што указује на његову ерудицију. Симболизам осим што пружа ближи увид у менталитет Египатског становништва, поседује својеврсни емотивни ефекат на читаоца. Наиме, уколико загребемо испод површинског слоја значења појма скарабеј схватамо да сам живот представља циклично котрљање између успона и падова те да је он испуњен константном борбом за егзистенцију и суштинску слободу.

Значај времена и простора у романима уско је повезан са универзалним идејама слободе, лојалности и градативног развоја личности. Иако условљен ратним тренутком, Габи одраста у окружењу у ком је вољен те постаје самосталан мушкарац. Управо то је показатељ значаја временско-просторне поставке радње која се рефлектује кроз развој појединца. Аутор настоји да покаже да иако је у том тренутко ратно стање, да је Хотел Паласио утицао на Габијев психолошки развој. Са друге стране, роман "Замалек" говори о предодређености људске судбине, Египатској култури, митологији и менталитету. Естетска вредност текста лежи у констатацији да "није како је речено, већ како суђено је." Управо овде увиђамо веровање Египћана у кисмет, што је централна тема романа. Важност простора се рефлектује кроз призму градативног развоја односа Арне и Косте. Са друге стране, значај временског тренутка лежи у упознавању са Египатским владарима и општем мњењу народа о њима.

Примарна:

Тиаго, Дејан Станковић: ,,Есторил", Лагуна, Београд, 24. фебруар 2022

Тиаго, Дејан-Станковић: "Замалек", Лагуна, Београд, 3.април 2020.

Секундарна:

1. Recenzije knjige "Zamalek" autora Dejan Tiago-Stanković. (n.d.). Retrieved September 21, 2023, from Bookmate website: https://sr.bookmate.com/books/xumeIbdC/impressions
2. Goodreads. (n.d.). Retrieved September 21, 2023, from Goodreads website: https://www.goodreads.com/book/show/52913157-zamalek
3. Ovako je Dejan Tiago Stanković govorio o ŽIVOTU, Lisabonu, putovanjima i književnosti! (2022, December 21). Retrieved September 21, 2023, from kurir.rs website: https://www.kurir.rs/zabava/kultura/4074318/ovako-je-dejan-tijago-stankovic-govorio-o-zivotu
4. Rakić, N. (2019). Istorija i fikcija u romanu Estoril Dejana Tiaga Stankovića. Scidar.kg.ac.rs. Retrieved from https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/17929
5. Чалија, Ј. (2014, July 31). Егзиперијев лет у вечност. Retrieved September 21, 2023, from Politika Online website: https://www.politika.rs/scc/clanak/300845/Egziperijev-let-u-vecnost
6. Pisac je misteriozno nestao nakon što je završio knjigu: Zanimljive činjenice o noveli "Mali princ." (2020, July 29). Retrieved September 21, 2023, from Telegraf.rs website: https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/knjige-stripovi/3219244-mali-princ-antoan-de-sent-egziperi-zanimljivosti
7. Šestodnevni rat. (2011, October 21). Retrieved September 21, 2023, from balkans.aljazeera.net website: https://balkans.aljazeera.net/news/world/2011/10/21/sestodnevni-rat
8. Skarabej insekt koji se orijentiše pomoću zvezda. (2016, November 1). Retrieved September 21, 2023, from E-zanimljivosti website: https://ezanimljivosti.weebly.com/zivotinjsko-carstvo/skarabej-insekt-koji-se-orijentise-pomocu-zvezda
9. Bajac, V. (n.d.). ESTORIL Dejan Tiago Stanković. Retrieved September 21, 2023, from Knjižare Vulkan website: https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/31073-estoril
10. Marković, G. (n.d.). Zamalek Dejan Tiago-Stanković | Laguna. Retrieved September 21, 2023, from www.laguna.rs website: https://www.laguna.rs/n4647_knjiga_zamalek_laguna.html
11. Popescu, L. (2018, June 6). Books. Retrieved September 21, 2023, from Lucy Popescu website: https://lucypopescu.wordpress.com/category/books-2/
12. Kuper, D. K. (2004). Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola.